O meni i slikanju na svili
Zovem se Gordana Arva. Volim da slikam na svili.
Živim u Zrenjaninu već četrdesetak godina i radim u osnovnoj školi kao pedagog. To je moj posao i njim se bavim skoro dvadeset godina. Kada sam završila fakultet, nisam baš bila sigurna šta sve treba da radim i kako treba radim. Sve je to za mene bilo nešto novo i novi izazov da nešto dostignem. Puno toga sam naučila ali želim još da učim i usavršavam se u svom poslu. To je dosta težak i pre svega odgovoran posao, ali i veoma lep. Posebno mi je drago što sam stalno u okruženju gde ima puno dece koja pokazuju znatiželju u svemu, imaju divne i zanimljive ideje, maštu i puno toga mi, odrasli možemo naučiti od njih, a ne samo ona od nas. Deca su izvor svega, i čini mi se da nama, prosvetarima, pomažu da se večno osećamo mladim. Iako sam, mislim, odavno odrasla, negujem u sebi onu detinju radoznalost i maštu koja će me, sigurna sam, dovesti do nečega. Najviše volim da gledam dečije crteže i uživam u njima. Oni pokazuju osnovu svega i početke svega što će neko dete kasnije u životu biti.
Drago mi je što ste posetili moj sajt.
Slikanje na svili je moj hobi i svaki slobodan trenutak koristim da bi se posvetila ovoj divnoj slikarskoj tehnici.
Prvi put sam pokušala da slikam i upoznajem se sa ovom tehnikom pre petnaestak godina, ali se tada teško nabavljala prava svila, kvalitetne boje a i ako bi uspela da nabavim materijal za rad, to bi stajalo čitavo bogatstvo...Sve moje ideje i planovi su čekali da dođe neko novo, pravo vreme i izgleda da je sada taj trenutak tu...
Svila je predivan materijal. Tanka je i nežna, a u istom trenutku čvrsta i postojana. Lako se može oštetiti kada se suviše razvuku tanane niti, ali teško pocepati ili pokidati. Kao što u prirodi ništa nije bez razloga, tako su verovatno i svilene bube proizvele posebnu pređu za svoje potomke. Sama izrada ovakve tkanine zahteva puno rada i strpljenja, kada treba od jedne, tako tanke niti istkati pravi materijal koji se dalje može koristiti.
Nije bez razloga ni nastao put svile kojim se ona tajno dopremala iz daleke Kine. Ta tkanina je zaista čudesna jer je kod svih koji su je nosili izazivala osećaje zadovoljstva, spokoja, mekoće, nežnosti i topline zagrljaja, a u isto vreme bi hladila telo od prekomerne toplote, sama se zagrevajući.
Svila je najlepša na suncu
Sjaj i prozračnost ovog materijala je neuporediva sa bilo kojim drugim a lepršavo nas obavijajući, čini da se osećamo posebno lepo i značajno. Ona je skupocena i jeste luksuz ali pruža i zadovoljstvo koje se ne može upoređivati sa materijalnim stvarima.
Svila mi omogućava da ostvarim neke svoje ideje, da uživam kada vidim kako se boje razlivaju po njoj i mešaju, kako nastaju još lepše kombinacije nego što sam mogla da zamislim, kako same sebe pojačavaju u sadejstvu sa drugom ili se utapaju u drugu i opet čine sklad. Nikad do kraja nisam sigurna i ne znam kako će moj rad izgledati, jer dok se boja skroz ne osuši, ne zna se ishod. To mi je posebno zanimljivo i uvek jedva čekam kraj i suvu tkaninu da vidim i pravi rezultat mojih istraživanja. Svaki rad je novi eksperiment, ogled ali i istraživanje novih mogućnosti, ali se ne može uvek ponoviti i biti potpuno istovetan rezultat. Svaki rad je jedinstven i zato poseban. Mogućnosti su bezbrojne i svaki novi rad je zanimljiv na svoj način i teško da ovaj posao može biti dosadan.
Volim da vidim da, kada oslikam neku ešarpu ili maramu prolaze kroz nju prozraci svetlosti Sunca ili kada je neko sa zadovoljstvom nosi i lepo mu stoji.
|
